Po­sao tje­lo­hra­ni­te­lja jed­no je od za­ni­ma­nja ko­ja se u po­sled­nje vri­je­me do­sta tra­ži i ko­je je na ci­je­ni. Čo­vjek ko­ji se ba­vi ovom pro­fe­si­jom tre­ba­lo bi da bu­de bo­rac u či­joj je ru­ci „sva­ka pu­ška ubo­ji­ta”, ali i ču­var du­žan da se za do­bro dru­gih iz­lo­ži i opa­sno­sti. Pra­vi tje­lo­hra­ni­telj umi­je da pre­go­va­ra, ko­mu­ni­ci­ra, ne­na­sil­no rje­ša­va kon­flik­te i iz­bje­ga­va ih, pa čak i da se žr­tvu­je ka­ko bi iz­bje­gao ri­zik po kli­jen­ta i oko­li­nu. Jed­nom ri­ječ­ju – ne ra­di da bi ste­kao sla­vu, već da bi ča­sno i pro­fe­si­o­nal­no oba­vio za­da­tak. Ovaj opis pod­sje­ća na cr­no­gor­ski ar­he­tip čoj­stva i ju­na­štva.
Da bi bio spre­man za ova­kav po­sao, sva­ko ko se ba­vi tje­lo­hra­ni­telj­skom pro­fe­si­jom tre­ba­lo bi da pro­đe spe­ci­jal­nu obu­ku, ka­ko ne bi do­veo u opa­snost ži­vot i imo­vi­nu po­slo­dav­ca. Upra­vo iz ovog raz­lo­ga, Ino­va­ci­o­ni cen­tar Fa­kul­te­ta bez­bed­no­sti Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du or­ga­ni­zu­je spar­tan­ske kur­se­ve, na ko­ji­ma mla­di lju­di od vr­hun­skih struč­nja­ka uče sve vje­šti­ne ko­je su im neo­p­hod­ne ka­ko bi ka­sni­je do­bro oba­vlja­li za­dat­ke ko­je bu­du ima­li.
– Ri­ječ je o ve­o­ma te­škoj i za­htjev­noj, ali do­bro pla­će­noj pro­fe­si­ji, ko­ja je po­sled­njih go­di­na sve tra­že­ni­ja i na Bal­ka­nu i u svi­je­tu – ka­že Bo­ri­slav Ćo­sić, tre­ner i men­tor u Cen­tru za obu­ku te­lo­hra­ni­te­lja Ino­va­ci­o­nog cen­tra Fa­kul­te­ta bez­bed­no­sti. Ovi mom­ci mo­ra­ju da bu­du iz­u­zet­no psi­hič­ki sta­bil­ni, da ima­ju do­bre re­flek­se, raz­vi­je­nu in­tu­i­ci­ju, fi­zič­ku kon­di­ci­ju…
Po­la­zni­ci Cen­tra ima­ju na­sta­vu iz de­set pred­me­ta. Osim upo­zna­va­nja sa naj­bo­ljim me­to­da­ma za pro­fe­si­o­nal­nu prat­nju i za­šti­tu kli­je­na­ta, ov­dje uče i ka­ko se tre­ba po­na­ša­ti pri­li­kom pre­go­va­ra­nja u kri­znim si­tu­a­ci­ja­ma, ka­ko se či­ta go­vor ti­je­la, ka­ko se kon­tro­li­šu emo­ci­je, u kom tre­nut­ku je po­treb­no oštri­je re­a­go­va­ti pre­ma na­pa­da­ču.
– Gru­pe se pra­ve od naj­vi­še 15 kan­di­da­ta, ka­ko bi pre­da­va­či mo­gli u pot­pu­no­sti da se po­sve­te sva­kom od njih po­na­o­sob. Obu­ka je na­por­na i in­ten­ziv­na, tra­je mje­sec da­na od de­set do 15 sa­ti dnev­no, što je pro­sječ­no rad­no vri­je­me tje­lo­hra­ni­te­lja i u stvar­nom ži­vo­tu. Osim iz Cr­ne Go­re i Sr­bi­je, ima­mo in­te­re­sen­te i iz osta­lih bal­kan­skih dr­ža­va, ali i iz ci­je­le Evro­pe. Pret­po­sta­vljam da smo im za­ni­mlji­vi, ka­ko zbog sve­o­bu­hvat­no­sti spe­ci­ja­li­za­ci­je, ta­ko i zbog ci­je­ne, jer smo vi­še­stru­ko kon­ku­rent­ni u od­no­su na mno­ge evrop­ske dr­ža­ve – is­ti­če Ćo­sić.
Mom­ci ko­ji su pro­šli nji­ho­vu obu­ku da­nas ču­va­ju uspje­šne bi­zni­sme­ne, po­li­ti­ča­re, estrad­ne lič­no­sti, spor­ti­ste... Mno­gi od njih do­bi­ja­ju po­sao i u ino­stran­stvu, jer stran­ci ci­je­ne do­bro ob­u­če­ne i pri­pre­mlje­ne tje­lo­hra­ni­te­lje.
Ćo­sić ne kri­je za­do­volj­stvo što na vra­ta Cen­tra če­sto ku­ca­ju i dje­voj­ke, ali ni­je iz­ne­na­đen, jer se u prak­si po­ka­za­lo ka­ko že­ne mo­gu da bu­du mno­go di­sci­pli­no­va­ni­je, sta­bil­ni­je i or­ga­ni­zo­va­ni­je. Nji­ho­ve kva­li­fi­ka­ci­je i oda­nost u mno­gim slu­ča­je­vi­ma pre­su­dan su fak­tor pri­li­kom do­bi­ja­nja po­sla.
Da mla­di lju­di ko­ji že­le da se ba­ve ovom pro­fe­si­jom uče od naj­bo­ljih svje­do­či i Ćo­si­ćev pri­mjer. On je vi­še­stru­ki dr­žav­ni pr­vak u bo­ri­lač­kim vje­šti­na­ma i če­sto je bio u obez­bje­đe­nju po­zna­tih oso­ba. Kad je No­vak Đo­ko­vić bio tre­ći te­ni­ser svi­je­ta, nje­gov tim je bio za­du­žen za Đo­ko­vi­će­vu za­šti­tu dok je bo­ra­vio u Be­o­gra­du.
– No­le je bio iz­u­zet­no do­bro ču­van, ali ni­ko to ni­je pri­mje­ći­vao. Bi­li smo nje­go­vi ne­vi­dlji­vi pra­ti­o­ci. Ako obi­čan svi­jet ne pri­mje­ću­je obez­bje­đe­nje, to zna­či da je po­sao tje­lo­hra­ni­te­lja naj­bo­lje oba­vljen. Tje­lo­hra­ni­te­lji vi­še ni­je­su go­ri­le, ka­ko ih u slen­gu mno­gi zo­vu, ne­go do­bro pla­će­ni mom­ci, pro­fe­si­o­nal­no ospo­so­blje­ni za po­sao ko­jim se ba­ve – za­klju­čio je Ćo­sić.
A.ĆU­KO­VIĆ